Spartanska padina – test sposobnosti

bajfordova šuma, banjička šuma, šumska pedagogija, dečija pedagogija, dečija psihologija, timoti tajford, ptice bajfordove šume, zoran, bajfordova šuma trčanje

 

Mnogi narodi/zajednice imale su svoj poseban ispit zrelosti za decu u raznim oblicima, od benignih, preko opasnih, do krajnje surovih i krvavih poput onog u Sparti. Neki recidivi prošlosti su se zadržali i u današnje vreme, poput ispita veština/veštarstva nekadašnjih izviđača: ceo dan bez izgoverene reči, bez vode ili onaj sa hlebom, još neobičniji za današnje pojmove – dobiješ samo brašno, i do uveče treba da doneseš ispečen hleb (sam si u šumi, a bile su prepune životinja tada, bez šibice, vode i posuda).

Tako je i ova „moja“ padina bila u istoj funkciji. Nema deteta koje je prošlo ovaj test iz prvog pokušaja. Za neke je ostala nedosanjani dečiji san. Svojevrsni Mont Everest njihovog detinjstva.

U igri nije bila samo fizička spretnost, već i upornost, mentalna čvrstina ali i otpornost na bol, jer pad sa iste (mada sam uvek bio ukopan na sredini staze, da ih prihvatim) umeo je da bude i bolan, posebno za shvatanja današnje prezaštićene generacije.

Mislim da nije potrebno naglašavati da sam se naslušao kritika (delom i pohvala) kako kolega/nica, roditelja, slučajnih prolaznika, ali sam ipak istrjao u ovome, jer sam verovao, a verujem i danas, da je to bio put kojim se ređe ide, ali put koji vodi ka zvezdama.