Ako bih već morao da izaberem neku umetničku aktivnost za decu u prirodi, ona bi morala da ispunjava sledeće uslove: uvek dostupna, da je paleta materijala bezbrojna i nepotrošiva, prilagodljiva za sve uzraste, koja daje potpunu slobodu izražavanja, gde apsolutno ne postoji gotov model i obrazac i gde se krajnji rezultat umetničkog procesa nikada ne može ni blizu predvideti… Sve to, a i više, poseduje land art.
Kroz moje radionice je prošo ogroman broj dece, ali začudo, ni jedno dete ranije nije imalo vođenu aktivnost na ovu temu!? Možda slučajnost, a možda… Kako god bilo, meni je pripala čast da uživam u dečijim samorodnim umetničkim delima. Neprocenjivo. Mogao bih ovde pred vas prosuti pun džak fascinantnih umetničkih utisaka, ali ću se zadržati na samo jednom segmentu. Skoro sva deca krenu da se izražavaju, uslovno rečeno, u dve deimenzije, a onda se nad tim delima (i bukvalno) nadvije senka, senka skulpture nekog malog osobenjaka koji za čas preskoči nekoliko „dečijih umetničkih epoha“ i povede svoje delo u nebeske visine, u treću dimenziju. Možda sam pristrasan, ali oni su mi najmiliji.
Lišće, grančice, kamenje, zemlja, pesak, mahovina, blato, žirevi, pečurke, orasi, trava, voda, šišarke, iglice četinara, korenje, trnje, hitinski okopi bubica, sneg, kora drveta, led, cveće, latice, bobičasto voće, vetar, Sunce (senka)… i mašta
Pogledajte neke od radionica sa Lend Art porogramom:
Porodični triptih u Bojčinskoj šumi
