Ljubavna veza dvоје stranaca u dalekoj tuđini izrodila je jednu lepu misteriju, koja začudo, ni posle više od trista godina još nema svoje razjašnjenje. Plodovi ljubavi su bili, a šta drugo, nego potomci, koji su, svako na svoj način ličili, a na koga drugog, nego na svoje roditelje. Da sve bude čudnije, te strance su meštani toliko zavoleli da su uskoro zavladali njihovim gradom, a na kraju im nadenuli ime, ime njihovog grada.

To dvoje stranacа је nekada živelо na različitim stranama sveta, i koji se verovatno nikada ne bi u životu sreli da nije bilo nas, ljudi. To su Platanus occidentalis (severnoamerički platan) i Platanus orientalis (istočni platan) a njihov susret se ovaplotio kao Platanus acerifolia (javorolisni platan) ili u svetu poznatiji kao londonski platan. U pitanju je hibridna vrsta, nastala subspontanim ukrštanjem.

Tajna koja proganja botaničare sve ove godine, sve ostalo je znano, gde se to desilo? Po jednima, to je Španija (u svetu se koristi i naziv španski platan) a po drugoj teoriji sve se odigralo u bašti jednog londonskog botaničara, posvećenom omiljenom hobiju tadašnje aristokratije, skupljanju biljnih vrsta diljem planete.

Kako god bilo, londonski platan je toliko postao popularan da je do početka dvadesetog veka činio preko 60% drveća u Londonu, što je bio ujedno i vrhunac. Njegova popularnost se nije ograničila samo na London, veće je platansko ludilo zahvatilo ceo svet, a tо nije mimoišlo ni Beograd, gde je najpoznatiji monumentalni „Platan kod Miloševog konaka – spomenik prirode“.

Internacionalna slava je zasnovana na više faktora. Moćno stablo sa razgranatom krošnjom, čvrstim i velikim listovima (grčki „platys“ – širok) koji podsećaju na javorove, te otuda i taj naziv. Posebno se izdvaja kora, mozaična – ljuske koje se same odvajaju. Pačvork boja ide od tamnosmeđe, sivomaslinaste do skoro čisto bele. Jednostavno, njegova silueta pleni. Upravo to ljuštenje u velikim ljuspama očišćava ga od zagađenja koje može da zapuši njegove pore. Taj njegov odgovor na sveprisutno zagađenje, učinio ga je otpornim na isto, i verovatno je bio i najpresudniji za toliku popularnost u gradovima širom sveta.

Danas se smatra da je to drvo za velike prostore i da je previše glomazno i neuredno za ulice.

Deca ga obožavaju. Podseća ih na dobroćudnog diva koji ima, citiram, vojničko (kamuflažno) odelo