Svakoga dana na planeti Zemlji izumre nekih 100 vrsta. Crveni tvrdokrilac, sa sedam crnih tački koji je u našim predstavama sinonim za bubamaru, polako ali sigurno nestaje, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi.
Pre izvesnog vremena pisala sam o lažnim jagodama, a sada je na redu da se demistifikuje i „lažna bubamara“ – azijska bubamara; pošto su mi se mnogi poznanici žalili da im čitave kolonije tih insekata ulazi u stanove u potrazi za dobrim mestom za hibernaciju. Domaće bubamare žive oko godinu dana i prezimljuju najpre ispod kore drveta itd., dok azijska bubamara ima tri puta duži životni vek.
Kod nas su došle iz Zapadne Evrope, gde je namerno uvezena da bi uništavala lisne vaši u plastenicima, pošto joj je apetit daleko veći od domaćih vrsta. Kao što uvek biva kada čovek uplete prste u prirodnu ravnotežu, došli smo do toga da je naša domaća bubamara (Coccinella septem punctata) pred izumiranjem. Pored azijske bubamare, koja je mnogo aktivnija i delotvornija, naša domaća bubamara ostaje bez hrane. Dok azijskoj bubamari zbog svog apetita nije strano da jede i larve od drugih bubamara.
Zbog svog načina odbrane, refleksnim krvarenjem (neprijatnog mirisa), ptice ih izbegavaju a kod pojedinih ljudi izaziva alergijsku reakciju, što je vrlo efikasan način odbrane. Samo da dodam da se namernim ubijanjem bubamare plaća novčana kazna od 15.000 dinara.
Klasična bubamara ima sedam crnih tački na krilima, dok azijske bubamare ima u raznim bojama sa promenljivim crnim pegama na krilima. Ono možda najbitinije, crna W ili M šara na glavi kod azijske bubamare.
Tekst smo pisali mi, ljubitelji prirode, sa našim amaterskim saznanjima. Preporuka; o svemu više i stručnije na zvaničnim entomološkim sajtovima.