Fosili su vekovima zbunjivali ljude. Mnoga mitološka bića od zmajeva, kiklopa, grifona… lako se mogu objasniti upravo ondašnjim maštovitim tumačenjima nalaza fosila. Čak i kada je nauka uznapredovala bilo je tu dosta lutanja, i to toliko da su tadašnji najpriznatiji stručnjaci pri rekonstrukciji prvih dinosaurusa na osnovu nađenih fosilnih kostiju, na mesto glave stavljali rep i obrnuto. I danas u čuvenoj franšizi „Jurassic World“ gledamo, grubo rečeno, „obrijane“ dinosauruse koji su u stvarnosti bili sa daleko više perja, čak i deci najpoznatiji, T-Rex.
Kada smo već kod dece, kadа im kažem kao sporednu stvar, da ćemo pored ostalog malo na terenu razgledati a bogme i opipati fosile stare toliko i toliko miliona godina, neverica je sveprisutna. Za njih su fosili nešto što stoji u muzejima, što je izuzetno retko i za čije nalaženje deca nisu zasigurno sposobna.
Da li je baš tako. Moj omiljeni „izlog“ prepun fosila se nalazi na Kalemegdanu. Gde god baciš pogled, fosili svuda. Najpoznatiji deo te priče je „Morski neogeni sprud“ ispod spomenika „Pobedniku“. Lokalitet predstavlja najstariji stadijum u istoriji nekadašnjeg Panonskog mora koji se od Beograda prostire dalje sve do Beča. Tu se mogu naći kalupi i fragmenti mekušaca, ali i krupne školjke sa kalcitskim ljušturama.
Pomenuti sprud je zaštićen kao spomenik prirode, za pohvalu, ali i u kraćoj šetnji Kalemegdanom možete naći na stotine fosila iz baden faze. Deci se neki put posreći da neki fosil bukvalno noktima isčeprkaju iz trošnih zidina. Njihovoj sreći tada nema kraja. Na ovom potezu sam održao nekoliko vrlo uspešnih i posećenih radionica na temu paleontologije. Da ne bih došao u sukob sa zakonom, u delu radionice gde deca vrše iskopavanje, mikro lokacija zajedno sa fosilnim nalazima, je bila je naravno iscenirana. Ta, za odrasle, očiglednost nije nimalo zasmetala deci da bukvalno prisustvujem rimejku jednog od najpoznatijih naučnih ratova, borbi za prestiž dva lovca na fosilne ostatke dinosaurusa u osvitu paleontologija, Edvarda Koupa i Otnijela Marša. Od prijateljstva do rivalstva. Jedino što je ovde bilo više učesnika tog „rata“:)
Za kraj, jedno razjašnjenje. Većina ljudi, a skoro sva deca, misle da arheolozi proučavaju fosile. Čak i oni koji znaju neretko namerno greše, da ne objašnjavam zašto. Kratko rečeno paleontologija izučava životinje i biljke koje su nekada živele a arheologija sve tragove ljudske delatnosti u prošlosti.
