Doba kada su se deca sama organizovala u slobodno vreme, davno su prošla. Nije da toga više nema, ali… To odavno važi i za decu iz manjih mesta, a o jednoj metropoli, poput Beograda, tek.
Moja generacija je dobijala grdnje (a bogme i batine) zato što nije ulazila u kuću, vasceli dan bili napolju, a za današnje, važi kontra. Ne bih tu krivio preterano roditelje. Sam ritam života u Beogradu to nameće. Kako to ja volim da kažem, svega ćeš imati u životu ako to jako poželiš, osim vremena. Nažalost, najveći gubitnici u toj priči su deca.
Sve ono što smo mi nekada radili, igrali se, vežbali, istraživali, učili, sami, bez ikakve inicijative roditelja, sada su skoro sve to preuzeli roditelji, vodeći svoju decu na plaćene ativnosti iz sporta, umetnosti, nauke…
Ako preskočimo temu oko para, da možemo sve to omogućiti svojoj deci, dolazimo ponovo do već pomenutog problema, nedostatka vremena.
Ako i to prevaziđemo, dolazimo opet do jedne začkoljice. Vi ste dovezli dete na plaćenu aktivnost i sledi vam sada nekih sat i po – dva čekanja. Šta za to vreme radi prosečan roditelj? Omiljene aktivnosti su gledanje u telefon u kolima ili u obližnjem kafiću, šoping ili gledanje u prazno – da budem surovo iskren. Samo da vas podsetim da sam ja otac četvoro dece i da mi je ovo i više nego poznato, i da ne preterujem.
Sada dolazimo do našeg junaka. U pitanju je otac dvoje dece. Redovno ih je dovodio na moje radionice nekada, a čak zbog mene, hvala mu, upisao svoju decu u privatnu školu gde sam ja saradnik za prirodu – OŠ Zvezdobrojci. Najkraće rečeno, postali smo dobri poznanici, najmanje rečeno.
Naravno, on je kao i većina roditelja dovodio svoju decu ne samo na moje radionice, već ko zna na koliko drugih. Kao svaki pametan i školovan čovek shvatio je ubrzo da najskuplji resurs, vreme, troši tako što čeka svoju decu bezidejno, nesmisleno. Da sledeću rečenicu prenaglasim, kao svaki pametan čovek, hendikep je pretvorio u uspeh. Iz dosada je počeo za to vreme da trči. I onda….
To je vremenom preraslo u strast i naš tata Dejan je postao „ničim izvazan“ ultra maratonac, i to uspešan.
Ne bih dalje ništa dodao. Za mene zadivljujuća životna priča. Kopernikanski preokret, vredan pažnje, i naravno inspiracija, putokaz svakom roditelju.
Kad porastem biću Dejan.
