Neki roditelji ne shvataju poentu mog upornog insistiranja na užinama u prirodi, bilo na radionicama ili rođendanu.
“ Što da jedu sedeći na zemlji bedne sendviče kad ih posle u toplom restoranu čeka izbor iz snova?“ Česo pitanje upućivano mi od roditelja.
Ovde uopšte nije bitno šta će deca pojesti. Za sat-dva ništa im neće faliti ako ne obeduju.
Ali… U današnjem dobu sveopšteg otuđenja deca postaju sve sebičnija. Podela užine postala je jako važana pedagoška situcija i lek protiv te “bolesti”.
Drugi razlog je opštepoznat i važi i za svet odraslih. Izmeštanje iz svakodnevnice uvek blagotvorno deluje na psihu. Zato je ponekad i natrula jabuka koju jedemo na tepihu od mahovine u društvu slađa od čokolade u kući.
P.S. Mnoga deca koja su nekada na radionicama jela užinu krijući, sama, sada prva nude drugu decu.
