U današnje doba sveopšteg zagađenja čak ni kristalno čistpotok nije garancija da je ta voda za piće. Nikakva retkost je videti divlju deponiju na obali reke/potoka gde је kao „šlag na torti“ leš neke domaće životinje, i stotine džakova od veštačkog đubriva te plastičnih flaša od pesticida.
Zagađivače možemo podeliti u dve grupe: hemijske (teški metali, nitriti…) i mikroorganizme (viruse, bakterije, protozoe… )
Prečistiti vodu u prirodi možemo na više načina, a moj rad sa decom sveo se na upoznavanje četiri metoda.
Najčešći i ujedno jedan od najsigurnijih je prokuvavanje. Na niskim nadmorskim visinama dovoljan je čak i jedan minut.
Filtriranje može biti grubo, fino a sada su dostupni i jeftini prenosivi uređaji koji rade na principu obrnute osmoze koji uspešno filtriraju čak i viruse i soli.
Preparati na bazi hlora i joda – tablete i tinktura.
Destilacija kojom ubijamo ne samo mikroorganizme već u destilat ne prelaze i mnoge hemikalije