Tačka na Kalemegdanu, gde obavezno sa decom povučem ručnu, je Despotova (Dizdareva) kula gde je i Narodna opservatorija. Vreme je da deca svoje ljubopitljive poglede odvoje od Zemlje i podignu ih ka…
Da bi deci koliko toliko dočarao ogromnu osetljivost teleskopa na svetlost, navodim im primer moćnih teleskopa na visokim planinskim vrhovima, gde na par kilometara do njih stoje table sa upozorenjem da je zabranjeno paliti šibice zbog svetlosnog zagađenja. Da, dobro ste pročitali, na par kilometara ni šibica. Verovatno sada tamo stoji ne paliti mobilni
Sada je jasnije koliko zvezda možemo videti kroz omanji teleskop iz jednog milionskog grada koji, gledan iz svemira, sija kao supernova. Svetlosno zagađenje je toliko da trećina čovečanstva više i ne vidi jedan tako krupan „objekat“ na noćnom nebu: Kumovu slamu – Mlečni put.
Poražavajuće. Današnja deca su uskraćena za jedan od najbajkovitijih trenutaka detinjstva, ležanja na još toploj zemlji, tokom letnjih noći i gledanja zvezda koje postavljaju isto toliko pitanja koliko i njih ima… bezbroj.
Svetlosno zagađenje nije problem samo za astronome i znatiželjnu decu, već to remeti uspostavljeni ritam našeg organizma: dan – noć. Za posledicu imamo stres, depresiju, slabljenje imuniteta, dijabetes… Koliko je važno da noć bude noć, govori podatak da su 30% kičmenjaka i 70% beskičmenjaka noćne životinje.
Za kraj, jedan kuriozitet. Svemirom lete asteroidi koji se zovu Srbija, Beograd, Zvezdara…
