Verovatno ima vas još koji se sećaju vremena kada smo šumske jagode brali i nizali na cvetne drške bokvice. Nanižеmo tako desetinu, nađemo debeli hlad pod drvetom, dignemo sve četiri u vis i našoj sreći nema kraja.
U vreme sveopšte laži i prevarе, ni omiljeno dečije samoniklo bilje nije pošteđeno od istog. O ovom „problemu“ sam već pisao pre par godina, ali ću sada malo podrobnije.
Nema radionice ili rođendana u prirodi a da decа sa ushićenjem nisu uzviknula „šumske jagodeee“ videvši, nažalost, lažene, tzv. indijske jagode. Iskusnom oku one su već na prvi pogled sumnjive, ali beogradskoj deci skoro da nema razlike, sve dok iste ne stave u usta, koje istog trenutka i ispljunu.
U pitanju je uvezena invazivna vrsta, koja je u naseljenim mestima, poput Beograda, skoro zauzela čitav nekadašnji areal šumske jagode. Plod je dosta okruglastiji. Smenke na plodu izraženije. Isto tri liske ali tamnije zelene boje. U vreme cvetanja nema greške. Cvet je žut, za razliku od tipično belog, za šumsku jagodu.
Nažalost količina šećera u njenim plodovima je preniska. Ima raznih poređenja za njen ukus (kao pokvarena lubenica) ali ja bih jednostavno rekao da je neukusna. I količna vitamina C je višestruko manja od one u našoj šumskoj. Dakako da ima svojih drugih vrednosti i dosta je cenjena u narodnoj medicini zemalja svog porekla. Na ovim prostorima je najpoznatija kao dekorativni detalj na tortama i ostalim slatkim poslasticama.
Lažna jagoda je uvezene iz Azije još u 19. veku kao dekorativna vrsta. Razmnožava se vrežama, i sa kecom u rukavu, samooprašivanjem, brzo se širi. Cvetovi su dvopolni, te može da dođe do samooprašivanja.
Obično je možete videti na rubovima beogradskih šuma ili svetlim džepovima iste, a nedavna istraživanja govore da povećanje azota u zemljištu godi njenom širenju. Sve to ne bi bilo toliko alarmantno da tim osvajačkim pohodom ne sprečava autohtonim biljkama rast.
Slična priča je i sa bubamarama i još mnogim drugim autohtonim manje poznatim vrstama.
Ekološka Pandorina kutija je odavno otvorena.
