Da šešir glavu čuva potvrdi nam lopuh. To je poznato još od antičkih vremena. Čuveni grčki lekar i botaničar Dioskorid opisao je ovu neverovatnu biljku u svom životnom delu “De Materia Medica”, koje bi ključni udžbenik za sve tadašnje lekare, botaničare i apotekare. Od oko 70. godine nove ere kada je delo napisano, sve do narednih 15 vekova ono ostaje vodeći izvor znanja o lekovitim materijama. Dioskorid piše o lopuhu kao o „izdanku, višem od lakta i debelom kao palac, sa velikim listovima u obliku šešira, kao da su pečurke…”. Njegovo latinsko ime “Petasites Hybridus” izvedeno je od Dioskoridovog naziva “petasos”, što se odnosilo na filcani šešir širokog oboda koji su nosili antički Grci. Upravo list lopuha zbog svoje pozamašne veličine može poslužiti kao savršena zamena za šešir, koji bi štitio zaboravnu ćud od žarkog sunca ili kiše.
Treba ozbiljno shvatiti procene da čovek preko “gole” glave izgubi i do 50% telesne toplote, tokom nižih temperatura i više, a tek kada je glava mokra…. A leti ako nemarno izlažemo našu nezaštićenu glavu direktnom jakom suncu, neminovno je da ćemo u nekom trenutku osetiti simptome sunčanice, koji nisu ni malo bezazleni. Osim što nam lopuh može sačuvati glavu tako što će nam biti prva pomoć umesto šešira, odlično je sredstvo i za tretiranje migrenoznih glavobolja.
Veliki srcoliki listovi mogu biti široki skoro 1 metar, pa ljudi su ih kroz istoriju koristili i za serviranje hrane, kao jednokratnu zamenu za tanjire. Dok njegov engleski naziv “Butterbur” se odnosi na srednjovekovnu tradiciju umotavanja putera u list lopuha, kao adekvatna zaštita od toplote.
Zbog svojih zanimljivih osobina verovatno da je kroz vekove imao i mnogo drugih primena, a nas je najviše obradovao tokom jedne porodične radionice na Fruškoj gori. Radionica je bila takmičarskog tipa, bili smo u potrazi za najvećim šumskim primercima, kako žive, tako i nežive prirode. Sreća pa smo se našli u gustoj šumi, gde ima dosta vlage, što ovaj zeleni džin izuzetno voli. Naravno, lopuh je zbog svoje šampionske veličine izbacio sve ostale biljke iz trke, i odneo je trofej za najveći list, što je posebno obradovalo male srećne pronalazače.
