Luč je nekada bio neizostavni deo „pribora“ za paljenje vatre u kući. I dan-danas se može naći u seoskim domaćinstvima, najčešće iseckan i vezan u snopove, a gde drugde no u fioci čuvenog smederevca. U pitanju je drvo četinara. Dobija se najčešće iz panja crnog bora koji ima najviše smole u sebi. To ga čini lako zapaljivim čak i u vlažnoj sredini. U putanju su primerci drveća ne mladji od 50 godina, a poželjno je da budu daleko, daleko stariji.
Kada je u pitanju boravak u prirodi, na tu temu možete iskoristiti i (suve) grane četinara koje su niže na stablu. Secite ih bliže stablu jer je tu koncentracija smole veća.
Na priloženoj fotografiji jednog omanjeg stuba slikanog iz ptičije perspektive vidite zvezdastu formacju koju čine “grane” u unutrašnjosti stabla. Tipično za pojedine četinare. Delovi bivšeg stabla, gde ima manje smole (i ne samo smole), uveliko truli.
Inače, jedna zanimljivost 
Na latinskom lux znači svetlost. Koren isti i za našu reč luč.
