Blog

Miris kiše, i zašto deca moraju da ga dožive

Evo mojih osam razloga zbog kojih deca trebaju da budu napolju i kada pada kiša:

Prvi i osnovni. Mi ne živimo na Marsu ili Veneri, već na planeti Zemlji. Naša planeta ima vodu i dovoljnu masu da istu zadrži. Nalazi se na takoj razdaljini od najbliže zvezde da je ogromna većina vode u tečnom stanju. To sve, i još mnogo šta drugog, ima za posledicu da naša planeta ima i atmosferske padavine. Jedna od njih je kiša. Drugačije rečeno, nešto sasvim uobičajeno i neizbežno u životu prosečnog Zemljanina. Da smo npr. Marsovci, izbegavanje kiše bi imalo možda nekog fiziološkog i psihološkog opravdanja.

Upravo ta neizbežnost kiše u našim životima nalaže da se što pre adaptiramo na date uslove. Možda je neko od vas i čitao moje postove na tu temu, o toj mojoj mini misiji ubeđivanja roditelja da prihvate činjenicu da Srbija nije u Sahari gde uvek sija Sunce, već na prostorima umerenokontinetalne klime, gde, vidi čuda, pada i kiša. Što pre to deca shvate, bolje za njih.


Omiljeni mi citat, „Sve što je prirodno, dobro je“, važi i ovde. Homo sapiens se pojavio pre oko 200.000 godina, i svi njegovi potomci su odrastali većinom na otvorenom, u svim mogućim vremenskim uslovima. Mi smo odlično prilagođeni za to. Nelogično je da su tu sposovnost poslednje generacije izgubile.

Redovni izlasci dece po kiši i hladnom vremenu mogu samo ojačati njihovo zdravlje, i možda još važnije, ojačati njihov mentalni stav, samopouzdanje.


Kiša menja tlo, okolinu, nebo… To je sada nova stimulalitva sredina za decu, koju svakako treba da okuse i istraže. Tu su bare, blato, klizava trava, nabujali i mutni potoci/reke… Otvara se čitava paleta novih mogućnosti, a nova pitanja se sama nameću poput klime naše planeti, o tome kakav je uticaj kiše na biljke i životine i naravno ljude itd. itd. 1000 zašo traži hiljadu zato.

Kada pada kiša, Sunce ne vidimo, ali verujte da je tu i da njegovi zraci dopiru do nas. O važnosti vitamina D za decu ne bih mnogo trošio reči. Za letnjega dana, kada je celo telo izloženo suncu, za neke tipove kože dovoljno i 15 minuta. U periodima kiše (snega) smanjena je proizvodnja vitamina D i upravo tada treba daleko više vremena za pomenuti proces.

Kada pada kiša, Sunce ne vidimo, ali verujte da je tu i da njegovi zraci dopiru do nas. O važnosti vitamina D za decu ne bih mnogo trošio reči. Za letnjega dana, kada je celo telo izloženo suncu, za neke tipove kože dovoljno i 15 minuta. U periodima kiše (snega) smanjena je proizvodnja vitamina D i upravo tada treba daleko više vremena za pomenuti proces.


Da bi deca naučila da pišu moraju da nauče sva slova. Logično, zar ne. Da bi deca mogla da spoznaju prirodu i istu zavole, moraju upoznati sva njena lica. Logično, zar ne.


Miris kiše, petrikor, je miris ulja biljaka, ozona i alkoholnog produkta bakterija koji se oslobađa iz tla (ne i ozon) pri udaru kišnih kapi. Svi znamo da je miris opčinjavajući, ali osim puke hemije, prste u taj božanski miomir uplela je izgleda i evolucija. Kiše su u očima naših predaka značile bujniju vegetaciju a time i porast populacije životinja. Sasvim dovoljno da miris kiše povežu sa nečim ugodnim.


Ovaj poslednji razlog za boravak dece na otvorenom i po kiši nema svoje naučno opravdanje, ali po meni je on toliko neodoljiv i hipnotičan, i da je samo on razlog, vredan je kisnuti za njega.

Mini video jedne kišne avanture OVDE

Podeli ovu priču

Nedavne blog priče

Blog
Zoran Raković

Topola i njena magija

„Trougao vatre“ čine kiseonik, gorivo i toplota. Paljenje vatre bez šibice/upaljača za većinu ljudi je noćna mora. Ništa manja briga nije ni za znalce kada iskru/izvor toplote koju napravite (bilo

Pročitaj više...