U tekstu neće biti ni reči o onome što več znate, poput klasičnih saveta stručnjaka na ovu temu: koje su to rase pasa za koje se preporučuje odelo za hladnijih dana, koji su prvi znaci da je onо potrebno vašem ljubimcu…
Zato ću pisati o jednom mom životnom iskustvu koje verovatno retko ko od vas ima, a posredno se itekao tiče ove teme. Samo da naglasim da sam nekada pse držao i u stanu i dvorištu, tako da sam dobro upoznat sa pomenutom problematikom.
Par godina mog življena bile su krajnje neobične. Stan nisam grejao zimi. Jedino prevozno sredsto, i tokom najvećih temperaturnih minusa, bio je bicikl. Bilo je tu još nekonvencionalanih radnji poput zimskih kupanja u rekama, ali i ovo je sasvim dovoljno za ono što vam želim predočiti.
Najveći temperaturni šok za organizam nije nastupao kada sam bicikl vozio na temperaturama ispod -20°C, već obično na proleće, kada bi zima zadala svoj poslednji i iznenadni udarac. Potreban uslov za tako nešto je da je prolećna temperatura u dužem periodu bude iznad svog proseka, a onda usledi neočekivani rez, kao hladnim nožem. Za tih par jutara, pre nego krenem da pedaliram, moje telo bi se grčilo od hladnoće uprkos činjenice da je spoljašnja temperatura bila u plusu. Ne velikom, ali ipak iznad nule.
Zašto, verujem da i sami znate. Odgovor leži u suviše kratkom periodu za adaptaciju. Čuli ste za priču da žabu možete skuvati živu, a da se ona ne pomeri, ako polako povećavate temperaturu.
Isto važi i za vašeg psa. Ako većinu svog života provodi u toplom (nertko prezagrejanom) prostoru, izlazak na otvoreno, gde je razlika u temeperaturi neki put i preko 30°C, odelo će biti potrebno za mnoge vaše četvoronožne prijatelje. I obrnuto.
Sve napisano se naravno odnosi i na decu.
Mokre noge, smrznuti prsti, zaleđene trepavice i kosa… bila je to naša zimska svakodnevnica. Današnje prosečno dete posle par sati takvog tretmana, završilo bi…
P.S. Fotografija nije vlasništvo MKSZ
