Dečija blatnjava radionica
Mnogi narodi i zajednice imale su svoj poseban ispit zrelosti za decu u raznim oblicima, od benignih, preko opasnih, do krajnje surovih i krvavih poput onog u Sparti. Neki recidivi prošlosti su se zadržali i u današnje vreme, poput ispita veština/veštarstva nekadašnjih izviđača: ceo dan bez izgoverene reči, bez vode ili onaj sa hlebom, još neobičniji za današnje pojmove – dobiješ samo brašno, i do uveče treba da doneseš ispečen hleb u kamp (sam si u šumi, a bile su prepune životinja tada, bez vode i posuda).
Tako je i ova „moja“ padina bila u istoj funkciji. Nema deteta koje je prošlo ovaj test iz prvog pokušaja. Za neke je ostala nedosanjani dečiji san. Svojevrsni El Kapitan njihovog detinjstva.
U igri nije bila samo fizička spretnost, već i upornost, mentalna čvrstina ali i otpornost na bol, jer pad sa iste (mada sam uvek bio ukopan na sredini staze, da ih prihvatim) umeo je da bude i bolan, posebno za shvatanja današnje prezaštićene generacije.
Mislim da nije potrebno naglašavati da sam se naslušao kritika i pohvala kako kolega/nica, roditelja, slučajnih prolaznika, ali sam ipak istrjao u ovome, jer sam verovao, a verujem i danas, da je to bio put kojim se ređe ide, ali put koji vodi ka zvezdama.
„Najstrašniji“ duh iz boce skandinavaskog vaspitanja sa ovom radionicom se proširo našim prostorima i verovatno ga više niko nikada neće moći vratiti nazad.
Pogledajte fotografije sa dečije radionice “Spartanska blatnjava padina” OVDE
