Životinje su uvek bile miljenice najmlađih. Kada je u pitanju carstvo biljaka, tu je situacija malo drugačija. Mala deca ih čak ne smatraju živim bićem. Nemaju usta, oči, ne kreću se… Ali svako pravilo ima svoj izuzetak.
Jedan od tih izuzetaka je i žbun/drvo iz porodice ruža koje je napravilo silan problem grani bilogije koja se bavi klasifikacijom organizama – taksonomija, i to toliki da je je dobio čak i svoje ime. „Problem Crataegus“. Problem vodi poreklo još iz davnih vremena kada je ovo drvo masovno koriščeno kao živi zid na međama. Takva veštačka zbijenost vrsta imala je svoje posledice. Od opisanih sedam vrsta u 18 veku, došlo se do preko 1500 samo severnoameričkih. Tragovi za takvu eksploziju opisanih vrsta vode do hibridizacije.
A krivac, što to drvo privlači toliku pozornost deci, je biće iz slovenske mitologije koje je na čudan i neraskidiv način povezano na ovim prostorima sa ovim drvetom. Reklo bi se da ste svi već pogodili njegovo ime. Glog.
Kada u šumi kažem da ću pokazati antivampirsko drvo, dečiji žagor naglo zamre. Kako se boriti sa vampirom, to im je je već dobro poznato preko filmske ikonografije horor filmova. Beli luk, svetlost, sveta vodica, srebrni metak… ali za najjače oružje, glogov kolac, retko ko zna. Još manje zašto moramo imati crnog pevca ili ždrepca bez belega, i šta je to gluvo doba noći. Od pamtiveka trn je imao magijsku moć da tera zle demone, pa tako i glogov trn, a kolac… čak da „prikuca“ vampira u grob.
U svetu je glog napoznatiji po verovanju da je upravo od njega napravljena Hristova trnovita kruna. Zahvalan je za bonsai, blagotvorno deluje na rad srca, normalizuje krvni pritisak, negde ga koriste kao zamena za duvan.
Za svaki Božić, jutarnju trpezu engleskoj kraljici krasi rasvecatali glog, donet iz Glastonberija, sa mesta koji se povezuje sa Svetim gralom i Avalonom, gde je još tada Josif iz Arimateje zabio suvi štap u zemlju, a on čudom preko noći izlistao i pretvorio se u Sveti trn.
