Pedagoška akademija pre nekih četrdeset godina. Za katedrom profesor pedagogije. Ingeniozni Nedeljko Trnavac. Predavanje kreće neobičnim pitanjem: „Recite mi koliko je ko puta bio na moru za ovih vaših dvadesetak godina života?“
Ovde mora jedno pojašnjenje. Ne mali deo studenata u to doba je bio poreklom iz ruralnih sredina. Osim lošijeg standarda, nemogućnosti izdvajnja para za letovanja, tu je bio i tradicionalan stav njihovih roditelja da je davanje para za tako nešto čisto bacanje istih. Drugačije rečeno, neke moje kolege su verovatno prvi put videle more na ekskurziji.
Počinje izjašnjavanje. Pretpostavljam da je mnoge bilo sramota da kažu da nisu nikada bili na moru, pa su se tu ređale cifre od toga da su bili dva puta, do retkih da su bili destak i više puta na moru.
Budući da sam sedeo skroz pozadi, desilo se da sam se poslednji izjasnio. I ovde sledi pojašnjenje. Moji roditelji su bili prosvetni radnici. Prosečna plata, a na to treba dodati i kredite za izgradnju kuće pa bih slobodno rekao da smo živeli ispod tadašnjeg proseka. Uprkos toj činjenici na more se išlo skoro svake godine. Kada sam se zamomčio, na more se išlo sa društvom, a znali smo ići i po dva/tri puta u sezoni na tadašnji popularan način. Poneseš samo vreću za spavanje i kupaći u njoj. U džep staviši siću lovu iz kasice prasice, izađeš na magistralu, podigneš palac i avantura kreće.
Elem, ja se izjasnih da sam bio dvadeset puta sigurno, a verovatno i više. Profesor kao iz topa, gromoglasno, uperivši značajno kažiprst ka meni: „Zoran je najpametniji od svih ovde prisutnih!“
I treće pojašnjenje. Ako izuzmem neke voljene mi nauke, bio sam jedva vrlodobar u srednjoj školi, a kao student daleko gori.
Opšta buka. Većina negoduje, neki me čak i vređaju, neki se smeju, tapšu. Kada se gungula smirila profesor počinje predavanje o podsticajnoj porodici i o tome da ako su vas roditelji vodili na more, verovatno su vam kupovali i čitali knjige, vodili u bioskop i pozorište, kupovali bickl i rošule, to jest, trudili se da vaš potencijal što više iskoristite.
Kada sam na ispitu iz peagogije kod pomenutog profesora jedva izvukao šesticu, neko je zajedljivo komentarisao glasno moju ocenu i moju pamet. Profesor se samo zagonetno nasmejao i dodavajući mi indeks pitao gde ove godine idem na letovanje 
Naravoučenije. Ulažite u vašu decu. Znanje je moć!
Dovedite vašu decu na naše Šumske dečije kampove (blog priča)
P.S. Fotka nije iz studentskih dana
