U pitanju su dečiji dnevni kampovi prožeti duhom izviđača, šumskom pedagogijom, tehnikama preživljavanja, umetničkim, saznajnim i fizičkim aktivnostima. Kamp je namenjen za decu školskog uzrasta, od prvog do šestog razreda osnovne škole.
Svakog dana na kampu biće jedna do dve hajking ture kroz zaboravljeno Beogradsko izletište. Ovo izletište nije neki parkić, ili šumarak, već naprotiv, najveća površina pod šumom u Beogradu. Šuma je planski sađena i ima nekih 20-tak različitih zajednica drveća. Od životinja tu je zec, fazan a ređe se može sresti čak i krupnija divljač. S obzirom da je zaboravljena i retko posećena, na kampu ima se šta videti na temu šumskih i livadskih zeljastih biljki, insekata, ptica…
Šetnje, kao i sve druge aktivnosti na kampu, su edukativnog karaktera, oplemenjene saznanjima iz prirode: carstvo biljaka, životinja i gljiva, mineralogija, meteorologija, ekologija i slično. Tako da hajking osim što pokreće na fizičkom planu (naručito off road hiking) pokreće i na intelektualnom.
Osnovno načelo našeg rada je “Neka učenje bude igra, neka igra bude učenje”
Koncept kampa je takav da se većina, ne i sve, radionice održavaju u blizini baznog kampa.
Iz bogate arhive od preko 250 radionica u prirodi koje realizujemo svih ovih godina kao nezavisne događaje za decu i porodice, tako i za beogradske vrtiće i škole, za dečiji kamp izdvajamo one najatraktivnije.
Dnevno su planirane jedna do dve centralne radionice. Podrazumeva se da su svakog dana kampa drugačije radionice (paljenje varte u prirodi, hammock, čvorologija, upotreba noža u prirodi, orijentiring, ishrana u prirodi..).
Naravno, aktivnostima će biti pridodato par dečijih igara, između radionica.
Šumski kamp za decu pruža edukaciju kroz igru. To su pažljivo osmišljene aktivnosti koje podstiču kreativno razmišljanje, razvijaju timski duh među decom, a najvažnije je samo učenje u prirodi, koje ima mnogo prednosti. Navešću samo par njih:
- deca su daleko pažljivija, a to znači više zapamćenog
- priroda je već sama po sebi dovoljno inspirativna za fizičke aktivnosti, tako da pokreće i onu decu na koju klasični podsticaji u školi ne deluju
- u prirodi je motivacija za timski rad daleko izraženija
- sam čin učenja aktivira sva čula poput vida, mirisa, dodira, sluha…
- učenje na praktičnom primeru
Spisak je daleko obimniji, ali i ovo je… samo vam se kaže.
Budući da većina dece umesto smart telefona, na kamp nose svoje lične noževe (što nas raduje), obavezno naglašavamo deci da je upotreba istih dozvoljena samo po našem odobrenju uz poštovanje svih bezbednosnih mera i uz upotrebu naših rukavica otpornih na sečenje.
Za zabrinute roditelje, koji se plaše da daju svom detetu nož u ruke, imam ohrabrujuće vesti, mada zvuče… Da li je neko naučio da vozi bicikl a da nije ni jednom pao sa istog? Takvog nema. Da li je neko naučio da koristi nož a da se nikada nije posekao? Takav ne postoji. Cilj radionice je pravilna upotreba noža, a samim tim i broj budućih povreda, onih koji su prošli kroz mini kurs na kampu, svede na najmanju moguću meru.
Pročitajte naš blog: Da li dete treba da koristi nož?
Upotreba noža je neizostavna tehnika kada je u pitanju boravak u prirodi, tako da je to jedna od najatraktivnijih radionica za dečiji kamp. Noževe koje koristimo na dečijim kampovima su fiksni noževi, kratkog sečiva, zaobljenog vrha (Hultafors Safety nož SKR), koji su najbolja opcija za decu.
Kada je u pitanju i jednodnevni boravak u prirodi, a da ne pominjem višednevne, paljenje vatre je jedno od fundamentalnih znanja/veština u prirodi. Mada se ova veština tradicionalno vezuje za preživljavanje i buškraft, ja je osobno smatram životnom veštinom, čak bi se usudio reći da je treba baštiniti kao deo opšte kulture i znanja.
Mislim da ne treba da naglašavam da je ovo radionica za decu koju će pamtiti ceo život.
