Opšta uputstva koja važe za skoro sve tehnike paljenja vatre i vrste vatre

Ber Grils svoju listu prioriteta u preživljavanju u prirodi počinje od vode, preko hrane, pa skloništa… Neki, ne manje iskusni po tom pitanju, na prvo mesto stavljaju orijentaciju, pa sklonište, paljenje vatre, a tek posle toga dolazi hrana i voda.


Pisaćemo i o tome ali danas o vatri. Vatra u prirodi je izvor svetlosti, sprečava napad životinja, čuva našu telesnu temeperaturu, pomoću nje termički obrađujemo hranu i vodu, izrađujemo alate i predmete…

Mislim da ne treba da naglašavam da je ovo radionica za decu koju će pamtiti ceo život.

Kada je u pitanju i jednodnevni boravak u prirodi, a da ne pominjem višednevne, paljenje vatre je jedno od fundamentalnih znanja/veština u prirodi. Mada se ova veština tradicionalno vezuje za preživljavanje i buškraft, ja je osobno smatram životnom veštinom, čak bi se usudio reći da je treba baštiniti kao deo opšte kulture i znanja.

Deci, čim se pomene ova tema, oni odmah pomisle na primitivne metode paljenja vatre poput drvo o drvo, kresivo i trud. Za početak, ovo će biti sasvim dovoljno. Obučiti decu da upale samostalno vatru (za večinu prvi put) uz pomoć šibice/upaljača u prirodi. Nimalo lako za njihov uzrast. Nekolio puta mnaglasiti da ovo ne smeju nikada raditi sami, bez prisustva odraslih.

Ovoj aktivnosti ćemo prići maksimalno oprezno. Ponećemo balone/flaše sa vodom, lopatu, grabulje i vatrogasni aparat u okviru protivpožarnih mera.

Kada je u pitanju ložište i bezbednost evo univerzalnih uputstva:

– Tlo (šljunak/pesak/zemlja), po mogućstvu ravno i ocedito, mora biti očišćeno od lišća i grančica

 – Što dalje od drveća, iglica, žbunja, suve trave i bilo čega drugog što bi moglo da gori

– Izbegavajte vetrovite prevoje zbog mogućnosti da vetar zahvati i ponese neku iskrui iz ložišta

– Izbegavajte mesta gde (posebno suve) grane nadvisuju vatru i izbegavajte korenje drveća u zemlji koje bi se moglo zapaliti

– Ako resursi dozvoljavaju, ogradite ložište kamenjem, ali pazite da ne koristite kamenje koje je bilo potopljeno u u vodi. Postoji mogućnost da eksplodira. Kamenje osim što štiti da se vatra dalje širi, kocentriše vatru a kasnije isijava toplotu

Kao gorivo koristite suvo drvo. U početku što sitnije grančice mekog drveća (lako zapaljivo), a kada se vatra razgori, tvrdo, jer daje jači žar, sporije gori a manje dimi.

Za gnezdo vatre mogu vam preporučiti vrhnske visokozapaljive materijale iz prirode: maca (ženski plod toplole) cvast paviti, klasje šašuljice, suva trava, suve iglice četinara, tanko istrugana suva kora breze…

Svako dete dobija baštensku lopaticu/rasađivač da samo sebi iskopa plitko ležište za ložište. Popločava ga suvim komadima kore od drveta/grančicama. Prikupljanje resursa za potpalu (od suve trave do suvih grančica složenih po debljini).

Deca dobijaju upaljač za paljenje plina (da se ne bi opekli).

Daću samo jedan primer kako zapaliti vatru. Večina nas koristi vertikalno slaganje grančica u oblik kupe, ali mislim da će deca sa predloženim modelom imati više uspeha. Na pripremljeno mesto kako sam već opisao, postavite račvasto deblje drvo (kao za praćku) ili postavite dva kraća komada grane u obliku latiničnog slova „V“. Između grana koje se račvaju postavite lako zapaljiv materija – gnezdo, a odozgo, preko grana postavite najtanje prikupljene suve grančice. Ne previše gusto da bi plamen i kiseonik imali prilaz. Zapalite gnezdo i kada vatra uhvati gančice dodavati još sitnih, ukrštenih iz raznih pravaca, ponovo zbog dotoka kiseonika. Sa razbuktavanjem vatre dodajemo deblje, i sve deblje grančice.

Sada je red na decu da to isto urade. Prvo ih pustite same da de se oprobaju, a ako ne, priskočete u pomoć sa papirom.

Dobijen žar u ložištu jednako će plamtati kao žar u dečijim očima.

Na kraju gasimo naše mini vatre, tako što je zatrpavamo zemljom i prelivamo vodom.