Blog

Test otrovnosti za biljke

Čak i kada je u pitanju puko preživljavanje, znanje iz ovog testa otrovnosti za biljke neka vam bude poslednja opcija. Ovo su samo  smernice a ne pravila.

Čovek može dosta dugo da izdrži bez hrane, naročito ako racionalno troši svoju energiju. Setite se one okvirne preporuke u obliku svetog trojstva: tri minuta bez vazduha, tri dana bez vode, tri sedmice bez hrane.

Drugo. Kolčina kalorija koje ćete uneti verovatno će biti mizerna, a zdrastveni rizik ogroman. Ako zanemarimo najcrnji scenario, u slučaju da ste konzumirali otrovnu biljku, mučnina, proliv, povraćanje… degradiraće vaše trenutno opšte zdrastveno stanje, daleko više od moguće dobiti. Prosto rečeno, nije vredno rizika.

Imajte na umu i podatak da vam za ovaj protokol treba jako dosta vremena, i da možda to vreme možete pametnije iskoristiti, za lakši i sigurniji način pronalaženja hrane, kao na primer da potražite jestivo bilje vama znano. Savet iskusnih na temu preživljavanja kaže da je bolje da jedete insekte (ma koliko izgledali odvratni većini) nego biljke. Za razliko od biljaka, broj otrovnih inesakata je daleko, daleko manji, a definitivno su ukusniji, a relativno su dostupni na svim mogućim terenima.

Ovi koraci su osmišljeni tako da postepeno izlažete svoje telo biljci, i ako utvrdite da je biljka otrovna, negativni efekti će biti minimalni.

Početak procesa. Ništa ne smete jesti minimum osam sati. Jedino je dozvoljena voda.

Pronađite biljku koja deluje zdravo, bez biljnih parazita, da nije trula i raščlanite je na sastavne delove: koren, stabljika, list, cvet/plod. Imajte na umu činjenicu da su neki delovi biljke jestivi samo u određenom godišnjem dobu.

Utrljajte odabrani deo biljke na osetljiviji deo kože, kao npr. unutrašnji deo zgloba lakta. Ako je moguće, zgnječite i iscedite sok iz istog i tako držite oko osam sati. Ako se pojavi reakcija na koži u roku od osam sati, pređite na druge delove biljke. Samo za ovaj prvi početni korak, navešću primer (za ostale neću) koji najbolje oslikava koliko je ovaj test samo skup smernica a ne pravila. Jedna od najlekovitijih biljaka na svetu, kopriva, izazvaće reakciju na vašoj koži.

Ako imate mogućnosti, prvo skuvajte biljku, jer ne mali broj istih je otrovna samo u sirovom stanju.

Prinesite deo biljke vašim usnama. Ako osetite bilo kakvu reakciju prekinite test.

Mali deo biljke stavite na jezik, i tako držite petnaest minuta. Ponovo, ako osetite bilo kakvu reakciju prekinite testiranje.

Sve to ponovite ali sada sa žvakanjem u ustima isto petnaest minuta, i isto ako osetite bilo kakvu reakciju prekinite testiranje.

Progutajte manji deo biljke, a posle sledi pauza u ne uzimanju hrane od osam sati. Voda je dozvoljena. U slučaju bilo kakve reakcije izazovite povraćanje. Pijte što više vode. Aktivni ugalj bi bio od velike pomoći. Ako ga nemate, pokušajte pre početka ovog testa da ga napravite u prirodi.

Spremite za jelo jednu četvrtinu šolje za vodu izabranog dela biljke, pojedite, i sačekajte osam sati. U slučaju bilo kakve reakcije izazovite povraćanje. Pijte što više vode. Aktivni ugalj.

Ako je sve prošlo bez reakcija, možemo reći da je jedan deo biljke, pripremljen na način tokom testiranja, bezbedan za ishranu.

Za kraj evo još nekih saveta, krajnje uopštenih, sa mnogo izuzetaka.

To što životinje jedu pojedine delove biljki (najčešće plodove) ne znači da nisu otrovni za ljude. Izbegavajte plodove koje vi ne znate da li su jestivi, bele i žute boje. Klonite se plodova bilja sa mlečnim sokom, oporog i neprijatnog mirisa, sa bodljama i šiljatim dlačicama, gorkog ukusa, sjajnih listova…. Crvena boja plodova, ako je pojedinačan plod, povećane su šanse da je jestiv. Više polodova grupisano, šanse su sve manje. Postoji i preporuka da izbegavate plodove biljaka koje imaju grupisana po tri lista na grančici.

Reakcije koje možete očekivati ako ste pojeli otrovni deo biljke: povraćanje, vrtoglavica, mučnina, proliv, zamagljen vid, grčevi.

Kao dodatak tekstu. Ja sam izdržao 16 dana bez hrane, i bio sam sasvim funkcionalan. Verujem da sam mogao da izdržim još dosta dana. Toliko o tome da li treba rizikivati život konzumiranjem nama nepoznatih vrsta biljaka. Gljive/pečurke, i da ne pominjem.

Fotografije sa porodične radionice Prolećno samoniklo jestivo bilje.

Podeli ovu priču

Share on facebook
Share on whatsapp
Share on email

Nedavne blog priče

meduze ade ciganlije
Blog
Zoran Raković

Meduze Ade Ciganlije

Meduze Ade Ciganlije su stranci iz daleke Indije, mada poreklom iz Kine, (meduza slatkih voda, Craspedacusta sowerbii) i odomaćile su se odavno u Savskom jezeru. Nećete ih sresti dok voda

Pročitaj više...
Blog
Zoran Raković

Mrtva kopriva – Lamium

Da li ste znali da mrtva korpiva nije ni u kakvom srodstvu sa običnom koprivom, samo zbog vizuelne sličnosti dele isto ime. Mrtva kopriva (Lamium) pripada porodici usnatica, zajedno sa

Pročitaj više...