Bagremac (Amorpha fruticosa), kod nas poznatiji kao divlji bagrem ili čivitnjača, medonosni drvenasti grm iz porodice mahunarki (Fabaceae). Poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je donet pre više od dva veka u dekorativne svrhe. U našim krajevima bagremac se odomaćio, danas predstavlja invazivnu stranu vrstu koja preti da ugrozi biodiverzitet na pojedinim močvarnim staništima, …

Divlji bagrem ili čivitnjača Read More »

Nekada se koristila za prehranu, kada drugih žitarica nije bilo, a danas omražena. Strah i trepet za vlasnika kućnih ljubimaca, Popino prase, livadska korovska biljka, srodna ječmu. Seme ove biljke ima posebne kukice pomoću kojih se kači na dlaku životinja ili našu odeću. Zbog naoštrenih vrhova, poput udice, seme probada kožu i teško se odstranjuje …

Strah i trepet za vlasnika kućnih ljubimaca – Popino prase Read More »

Zanimljivo je da pomoću mravinjaka, možemo odrediti strane sveta. Mravi obično grade svoj dom tako da strmiji nagib bude sa severne strane, dok je južnija strana manje okomita. Tokom dana mravi larve čuvaju u južnoj strani kako bi iskoristili više toplote, iz toga razloga južna strana je površinski veća od severne. Na taj način mravinjak …

Riđi šumski mrav Read More »

Očigledno da se u svakoj generaciji zadržala praksa koja je oplemenila mnogima detinjstvo, tokom boravka u prirodi jedna od omiljenih dečijih aktivnosti je traženje deteline sa četiri lista. Izgleda da je oduvek postojala ta tedencija u nama, da još od malih nogu  budemo kovač svoje sreće. Pravo je umeće ili srećna okolnost pronaći jednu takvu, …

Osim sreće sta još donosi bela detelina? Read More »

Zajedno sa grupom porodica pošli smo u pohod na prolećne biljne vrste, koje su najavile početak ovogodišnje vegetacije. Svima je poznato da biljke emituje u okolinu fitonicide tj. čestice koje uništavaju nakupljene štetne mikroorganizme u vazduhu. Zbog perioda zimskog mirovanja biljne vrste imaju smanjenu produkciju ovih čestica. Za četinare period zimskog mirovanja je netipičan, tokom …

Čaj od borovih iglica Read More »

Bejaše to davno. Stena poda mnom još je bila topla od Dažbogovog luča. Noćnik je već valjao hladan kanjonski vazduh preko uskog prevoja gde sam ležao razapet pod nebeskom kapom. Duboko dole u bezdanu mraka čuje se kako reka mantra. Lagano tonem niz strme litice. Sa svakim izdisjem jedan sloj životnih naslaga se otpetlja, a …

Prvo jutrenje u bespuću, odaljen od svega, svih i sebe Read More »

Ljubimac urbanih sredina zbog svog brzog rasta, delimičnog hlada koji omogućava rast trave i perena (višegodišnjih biljki) i otpornosti na aero zagađenje. Trnovac/Gledičija (Gleditsia triacanthos. L) zbog ovih i još niza drugih osobina, može vrlo lako postati invazivna vrsta. Tome najviše doprinose ptice ali i sisari koji raznose njeno seme. Ništa manje fascinantni plod će …

Gledičija Vs Mamut Read More »

Da predpostavimo da ga neko prvi put vidi u životu, pomislio bi da je u pitanju izmaštan potomak majke žabe i oca guštera. Na pogled vreo, na dodir leden. Tajanstven, neobičan, zastašujući, opčinjavajući. Sasvim dovoljno da se o njemu ispredaju priče još od antičkog doba gde ga u spisima pominje čak i Aristotel. U prošlosti, …

Mythbusters – Salamander Read More »

Na poslednjoj radionici bili smo u lovu na gljive u Bojčinskoj šumi. Susreli smo se sa destinom predstavnica ovog misterioznog carstva. Ipak, trofej je odnela najbizarnija gljiva koju smo sreli, Fustulina Hepatica, koja se svojim uznemirujućim izgledom i osobinama izdvaja od srodnica. Do ove gljive se u nekim slučajevima, ne dolazi lako. Da bi je …

Vukovo meso – gljiva do koje se neki put treba i popeti Read More »

Opisati rečimа reku, nije nimalo lako. Planina, jezero… barem se daju neki put jednim pogledom videti. A reka? Od nejakog izvora do moćne vode na ušću, hiljadu lica ima. Svaki novi izvor, pritoka, jednu novu priču pridodaje. Vama, koji se niste ogledali u njegovim zeleno-modrim očima, sledeća scena reći će vam više od stotinu opisnih …

O poslednjem mohikancu u Srbiji – Veliki Rzav Read More »